Kako izabrati odgovarajući šraf

Često se susrećemo sa kupcima koji nisu sigurni koji šraf da odaberu za njihov „uradi sam“ projekat. Lakša je situacija kada se popravlja stari uređaj ili nameštaj, tada uglavnom imamo primer šrafa koji nam je potreban, međutim, kada su u pitanju novi projekti, tu nam je potrebno veće znanje. Mi ćemo se osvrnuti na osnovne karakteristike šrafova i to onih koji se najčešće koriste.

Oblik glave

Počinjemo od glave :) Osnovna uloga glave šrafa je da se pomoću nje šraf pritegne. Glava šrafa uglavnom ima neki upušteni prorez, takozvani utor, o njemu ćemo nešto kasnije. Glavne razlike između tipova glava su prostor koji zauzimaju (oblik glave), kao i to da li je glava upuštena ili ne, pri čemu su upuštene glave one koje imaju sužene donje strane, koje omogućavaju da glava vijka sedne dublje u površinu i ne štrči, pružajući ravnu ukupnu površinu.

Sočivaste glave su jedan od najčešćih tipova glava; blago su zaobljene i imaju kratke vertikalne stranice koje pružaju relativno nizak profil nakon što se zabiju u površinu.

Ravne glave su pretežno upuštene i dizajnirane su da sede nisko na površini, uklanjajući sve neugodne izbočine koje bi mogle ometati dalji rad na finalnom proizvodu.

Polukružne glave su kombinacija sočivastih i ravnih glava, pri čemu je gornji deo glave blago zaobljen, a donji deo je upušten. Prvenstveno se koriste kada je potrebna dekorativna završna obrada zbog estetskih efekata koje pružaju.

Torban glave imaju zaobljen vrh sa velikom, ravnom donjom stranom koja pruža ultranizak profil, a da glava šrafa i dalje ostaje iznad linije površine.

Vrste navoja

Navoji vijaka su kombinacija grebena i udubljenja na telu vijka, koji omogućavaju pričvršćivanje vijka na željeno mesto unutar prethodno izbušene rupe ili matice. Spoljašnji navoji na vijcima su poznati kao „muški“, dok se unutrašnji navoji nazivaju „ženski“.

Mašinski navoji su standardni tip navoja, dizajnirani da se uklope sa prethodno izbušenim unutrašnjim navojem navrtke ili rupom sa navojem. Karakteriše ih visok stepen preciznosti i uglavnom se koriste kod metalnih površina.

Navoji za drvo su posebno dizajnirani za drvene površine. Imaju oštre, sužene vrhove i široke navoje koji im omogućavaju direktno bušenje u drvenu površinu, umesto da zahtevaju prethodno izbušenu rupu.

Navoji za lim imaju posebno oštre niti koje pomažu pri pričvršćivanju i često imaju zašiljenu tačku na isti način kao i vijci za drvo kako bi im se omogućilo direktno bušenje u površinu.

Samorezni navoji su vijci sa mašinskim navojem koji imaju oštar konusni vrh, poput gore opisanih vrsta navoja za drvo i lim. To im omogućava bušenje direktno u površinu.

Utor na glavi vijka

Vrsta utora na glavi vijka određuje koju vrstu odvijača ćete morati koristiti. Dok se neki odvijači mogu koristiti za više vrsta vijaka, za većinu utora je potrebna određena vrsta odvijača.

Utor sa prorezom je tradicionalan, ali i dalje popularan stil, gde se koristi odvijač sa ravnim vrhom. Utor karakteriše jednostavan dizajn i lakoća upotrebe.

Phillips utor ima oblik krsta i dizajniran je za rad sa Phillipsovim odvijačem. Glavne prednosti ove vrste vijaka su da dodatno prijanjaju na ivice, i s toga smanjuju količinu sile koju treba upotrebiti. Dizajn utora omogućuje iskok odvijača kada je glava izložena velikom stepenu sile, kako bi se sprečilo oštećenje navoja. Mana ovog dizajna je da lako može doći do oštećenja utora.

Pozi ili Pozi-drive utori su dalji razvoj Phillips šrafova i imaju dva utora u obliku krsta, pri čemu je drugi manje izražen od standardnog poprečnog utora. Ova vrsta dizajna nudi dodatnu stabilnost i smanjuje rizik od klizanja, koja ja najveća mana Phillips utora. Dodatna prednost pozi dizajna je da je kompatibilan i sa Philipsovim odvijačem.

Kvadratni utori u Evropi nisu tako rasprostranjeni kao Phillips utori, ali u Kanadi i drugim zemljama su dominantna vrsta utora. Jednostavan oblik četvrtastog utora omogućava umetanje i uvrtanje četvrtastog odvijača, bez potrebe za brigom oko pozicioniranja odvijača. Raširena kontaktna površina, međutim, nije najpogodnija za prenos visokog stepena sile.

Šrafom sa šestougaonim utorom se rukuje pomoću odgovarajućeg ključa ili odvijača. Glavna prednost ovog dizajna je veliki broj kontaktnih površina koje smanjuju količinu sile potrebne za okretanje vijka. Takođe oblik pomaže u smanjenju klizanja, a time i oštećenja vijka. Nedostatak je to što je količina sile koja se može koristiti ograničena, slično kao i kod kvadratnih utora.

Zvezdani utor, koji se još naziva i „Tork“ ili „Toriks“ utor, ima udubljenje u obliku zvezde sa šest zaobljenih tačaka. Njegove primarne prednosti su smanjenje količine sile potrebne za okretanje vijka, kao i efikasno eliminisanje klizanja uz očuvanje dugovečnosti vijka i  zaštita odvijača. Postoje i različiti tipovi zvezdastog pogona otporni na neovlašćeno rukovanje, koji uključuju igle u centru glavnog udubljenja za čije okretanje je potreban specijalizovan alat.